Prostorna strategija pozorišta se oslanja na mikro i makro kontekst. Tvrđava Baleal kao značajna znamenitost, tematizuje istorijsku pozadinu okruženja u istoimenom priobalnom mestu u Portugalu. Linearni plan nove prostorne intervencije lociran je duž ose sever-jug koja je direktno vezana za glavni ulaz u tvrđavu. Pozicioniranje novog arhitektonskog elementa  u korelaciju sa arheološkim ostacima tvrđave, rezultira stvaranjem bezvremenskog prostora između, što predstavlja uvod u novo prostorno putovanje. Dramatični izraz koji pretenduje da aktivira sva ljudska čula, postignut je preuveličavanjem ukupnih prostornih proporcija i monolitnog volumena. Monolit sam po sebi postaje pozorišna scena. Njegova prostorna interpretacija zasniva se na principu tri nivoa meditacije: koncentraciji, kontemplaciji i transcendenciji.

​

Prvi nivo iskustva u vidu ulazne zone, predstavlja prostor gde se posetilac/hodočasnik priprema za svoje putovanje. Drugi nivo iskustva vodi posetioca kroz proces ritmičkog ponavljanja - kretanja ka vrhu stepenica. Ovo unutrašnje svetilište između dva zida je mesto gde se odvija transformacija ljudskih misli. Zenit transcendentalnog iskustva, dešava se u trenutku dolaska na najvišu platformu teatra, koja posetiocu simbolično pruža kontakt sa krajem kontinenta. Navedeni proces pročišćenja misli, rezultira potpuno novim prostornim iskustvom i doživljaju okruženja. Iako u jakom kontrastu, pejzaž i monolit stvaraju savršenu ravnotežu kroz povezivanje fizičkog i metafizičkog, ne-mesta.